• Čudesna pitanjca
    Čudesna pitanjca autor Daniela Cukrov
  • Daniela Cukrov
    Čudesna pitanjca
    Čudesna pitanjca autor Daniela Cukrov
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Čudesna pitanjca autor Daniela Cukrov
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Sertifikovani voditelj individualnih i grupnih radionica za lični razvoj
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Sertifikovani voditelj individualnih i grupnih radionica za lični razvoj
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Sertifikovani voditelj individualnih i grupnih radionica za lični razvoj
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Sertifikovani Access Bars® & Body & Facelift voditelj
  • Daniela Cukrov
    Daniela Cukrov
    Sertifikovani Access Bars® & Body & Facelift voditelj

Umesto biciklom idemo pešice

 

 

 

 

Razmišljam tako (što je dobro, znači da koristim mozak kada ga već imam, hihihi) koliko ljudi provode vremena u življenju sa okovima prikačenih za sebe. I koliko još troše vremena za preživljavanje ponovo svega toga u prepričavanjima svega toga. I koliko se tu energije potroši, svoje energije, i onda i energije svih uključenih u tu priču, svih u svojoj okolini. Često se završava sa “Ma šta ćes, tako je i ne može drugačije”  ili “Ma ja sam takav i to mi je” i tako... Ili što je recimo bolja varijanta, sa “Ma biće to sve dobro” ili “Daće Bog”, međutim, na to se odvoji vrlo kratko vremena i mnogo manje energije. Valjda ne preostane ništa više nakon iscrpljućeg dela elaboriranja šta sve steže i stiska i davi i ždere i uništava.

 Access Consciousness® me je naučio da ne procenjujem i ne kategorizujem ni na dobro ni na loše ili ispravno i pogrešno, i hvala mu na tome, neizmerno. Mnogo mi je olakšao život. Zato ne želim ni o ovome gore napisano da prosuđujem.  Želja mi je nešto drugo, želja mi je da se zajedno upitamo: Šta nam to svima donosi? Donosi li nam mir i spokoj i zadovoljstvo? Činimo li time dobro za svet, za čovečanstvo, za nekoga? Ako da, izvolimo nastaviti tako. Međutim, često ne bude baš tako.

Osećam kao neku grehotu u današnje vreme globalnog delenja raznih alata i tehnika i metoda za lakši i radosniji život, ne koristiti ih. Dostupnost svakome prema želji i mogućnostima. Besplatno uživo ili preko internet veza ili sa novčanom nadoknadom, uživo ili preko internet veza. Obilje mogućnosti, obilje izbora. I tehnika i predavača.

 Imamo parkiranu biciklu pred kućom, znamo je voziti, a mi ipak, uvek, svugde idemo pešice. Ne kažem da je pešice loš način, ali ako želimo brže i lakše stići, biciklom je lakše.

 Načini i alati su nam dostupni. Znamo i kako se koriste. A mi ih ne koristimo. I dalje hodamo pešice, usput gunđajući i žaleći se koliko je teško i naporno i kako nas sve boli….i čak dodamo i  da je lako onima koji brže stižu tamo gde i mi želimo stići. A ne vidimo “delić” da ONI VOZE BICIKLU. Isto takvu kakvu i mi imamo, samo je ne koristimo. Ne koristimo zato što ne želimo.  Možda iz straha da ne padnemo. Jer šta će biti ako padnemo pred svima? A šta će biti ako ne padnemo? Možda čak strah i od toga? Strah šta ako uspemo? Zanimljivi su ti strahovi...od silnih strahova da se odbranimo, podigli smo silne zidove, dobro se uz njih pričvrstili okovima  i kao bezbedni smo tako. A u nama se sve urušava, nevidljivo spolja ali iznutra, bez životne radosti, sve otkazuje. Zašto biramo zidove i okove?

 

Hajdemo, sada, ovog momenta, zastati i na nekoliko trenutaka spustiti sve zidove oko nas i otključati se od svih okova, i dubokim udahom raširiti pluća i osetiti kako se izdižemo i povećavamo...Oseća se razlika?

 

A tek kada zamislimo da umesto bicikle koristimo automobil? Ili avion? Kakav bi nam bio život tada? Huuuu....Ako ne znamo voziti, potražimo pomoć onih koji znaju. Usudimo se zatražiti i pitati one koji znaju i pri tome se ne osećajmo manjim i lošijim, nego naprotiv, otvorenima i željnima novih saznanja. I željnima dostizanja novih visina. Sa lakoćom i radošću.

 

 

Pružam vam svima mogućnost ako želite da putujemo zajedno, da mi se obratite, biće mi zadovoljstvo da Vam prenesem sve metode koje zaista mogu biti od koristi i pomoći Vam na Vašem životnom putovanju.  Potrudiću se da postanu deo Vas i da njihovo korišćenje postane prirodni deo Vašeg života. Jer to i jesu. Prirodni deo nas, koji nam je dat prvim udahom i biće do zadnjeg izdaha. Izaberimo svakodnevnu lakoću i radost i obilje. Ja jesam....hajdemo zajedno, pružam vam obe moje ruke da se zajedno konektujemo na Čudesa.

 

 

Šta je sve još moguće što sada još ne možemo da vidimo?

Prijava ili odjava na mail listu