Imam novu boru!

Imam novu boru!

Alarm na mobilnom je rasterao uspavan i blaženi prostor u kojem spavaš. Tvoje mirno, spokojno, usnulo lice, odjednom je dobilo užasavajući zgrčeni izraz. Iz grla je zaškripalo ooo… neee…. opet trebam ustati! Već sledeći minut, sa poluzatvorenim očima, bauljaš iz kreveta po sobi, vučeš noge kao tegove, glavu jedva pridržavaš na polupogrbljenom telu, usne odvisile kao da ih vučeš po podu… Ulaziš u kupatilo, sve napamet znaš gde stoji, zato nije potrebno ni oči da otvoriš. Žena si, tačno znaš na koliko koraka je wc šolja, toalet papir, lavabo, četkica i pasta za zube, peškir…. Sve radnje obavljaš savršeno automatski, jer, toliko puta si ponavljala, tvoje telo to samo zna sve da izvede. Obrisala svoje lice, i to je prvi momenat kada pogledaš sebe u ogledalu.

Susret sa sopstvenim likom u ogledalu, kao u horor filmovima! Vriska! Neverovanje! Očaj!

Još jedna nova bora! Lice mračno i tamno crno, kao da je prljavo, kao da se nisi umila sekund pre toga!

Kreće blaga depresija, koja svakim momentom raste. Razloga za život, ako ga je i bilo, sada više sigurno nema. Kako ćeš takva među ljude?

Pogotovo što znaš da će sutra i svako sledeće sutra biti još gore…

Sem ako….!

Sem ako nešto ne promeniš. 

Kako ovo da promeniš?

Izađi iz automatizma! Iz šema i načina života žena iz tvog okruženja. Imaš izbor! Seti se, uvek imaš mogućnosti biranja kako ćeš živeti. Van ovakvog načina života, van okvira po kojima si do sada birala, sada stani. Zaustavi se. Udahni i izdahni. I sada duboki udah…, zaustavi dah…, oseti svoj dah… i izdahni duboko… Dišeš! Nije li to divno! Tvoj dah je veza između tvog bića i tvog tela. Tvoj dah je je ona spona, naizgled krhka, a od svega jača i postojanija. Dotakni svoje telo. Tvoje milo, drago telo. Oduvek je sa tobom. U svemu. U tvojim radostima i tvojim tugama. Tvojim davanjima i primanjima.

I obrni svoj jutarnji, automatski scenario.

Zamisli da na zvuk alarma, koji zapravo i nije alarm, nego tvoja omiljena melodija, koja te nežno budi iz sna, tebe usnulu predivnu ženu, odgovoriš novom danu, sa osmehom. Pa onda protegneš svoje rukice, i nogice, ispraviš kičmu, promrdaš zglobove, pomaziš svoje telo i probudiš ga sa ljubavlju i zahvalnošću. I kada osetiš da si spremna, ustaneš, osetiš svoje tabane kako se spajaju sa zemljom, podigneš ruke uvis i izvučeš se visoko, visoko uvis, udahneš zadovoljstvo i zahvalnost i izdahneš zahvalnost prema svetu. I kada uđeš u kupatilo, prvo pogledaš sebe u ogledalu i nasmešiš se sebi. Sa ljubavlju. Primeti prvo svu svoju lepotu. Pošalji sebi poljubac. Zagrli sebe. I ako vidiš nešto što ti se ne dopada baš jako, prihvati i to, i potrudi se da saznaš koju poruku šalje tebi telo, sa tim.

Šta bi bilo kada bi na ovaj način započinjala dan? I kada bi se na ovakav način započinjanja dana – navikla?

Nemaš vremena za ovo? Ovo zahteva isto toliko vremena i energije kao i onaj tvoj stari način.

Razlika je u suštini i tvom podešavanju na onaj nivo, koji ti tokom dana pruža sve što se na tom nivou nalazi. I zato je bitno šta biraš.

Tu podešenost nosiš sa sobom, u nastavak dana.

I dodaj mu još jedan tajni sastojak, pravo Čudesno pitanjce za počinjanje dana: Koje me sve večinstvene avanture i primanja danas čekaju? Budi radoznala da to saznaš!

I hoću da ti kažem da i ja imam dosta bora i borica. Ja ih zovem moje borice smejalice i plakalice. One simpatične, oko usana i oko spoljnih uglova očiju su nastale jer sam tokom svog života uglavnom imala osmeh na licu. Po tome me mnogi pamte, iz školskih dana još. I kada pogledaš moje slike, uglavnom ćeš me videti sa osmehom. Te borice baš volim. Zato što su mi svaki put, ipak, podizale raspoloženje. Zato što su mnogima, ipak, podizale raspoloženje. I to je bitno, to je ono što se pamti.

One borice koje su ispod oka, ubrajaju se u podočnjake, i linije na obrazima, one su nastajale isto tako, tokom života, ali iz perioda mojih plakanja. Svih mojih tužnih, do fizičkog bola, tužnih momenata, koje baš i nisu bili samo momenti. Svih perioda napuštenosti, odbacivanja i nerazumevanja. Sada i te borice volim. Zato što pokazuju da sam bez obzira na sve, pošto sam i dalje tu, svaki put ustajala i nastavljala dalje. I to je bitno, i to se pamti.

I sada ih svako jutro pozdravim i nasmešim im se, mojim boricama smejalicama i plakalicama! I verovatno će još dobijati društvo, i neka ih. I dalje će biti dokaz da sam još uvek tu. I da još mnogo toga mogu dati svetu. I to je bitno.

Podeliću sa tobom sve moje tajne načine kako do života koji ćeš zaista voleti. Pokazaću ti kako se promenom ugla posmatranja tvojih događaja i stanja, menja cela slika tvog života. I to je samo početak tvojih promena. A već ćeš biti zadovoljna!

Proviri u moju Facebook grupu Od gusenice do leptira gde idemo zajedno kroz (i) ovaj proces transformacije, gde se zajedno izvlačimo iz čaura koje nam više ne služe i postajemo predivan sjajni Leptir, koji koristi svoja krila, biva u radosnoj slobodi i čini svet lepšim.

Ne zaboravi da podeliš ovaj prilog sa prijateljima!
No Comments

Post A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pisamca „SREDOM U PODNE“

Prijavi se na pisamca „Sredom u podne“, koja nisu obična pisma, već pisana sa mnogo ljubavi i pažnje, da te podrže, pokrenu, inspirišu, da te potvrde i da znaš da nikada nisi sama.

U pismu Dobrodošlice čeka te link gde možeš da besplatno preuzmeš za sebe odlomak iz knjige "Čudesna pitanjca"!!

Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.

Uspešno ste se prijavili, hvala!
POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM / JUNK SANDUČE
PREUZMI BESPLATNO
deo iz knjige "Čudesna pitanjca"
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.