Istinita priča : Kako i zašto sam ostavila cigarete

18 Oct Istinita priča : Kako i zašto sam ostavila cigarete

Ovih dana je pune 4 godine od kako sam ostavila cigarete.
Kako se to desilo?
Kao prvo, uopšte nisam htela da ih ostavim!

Bilo mi je gušt onako sesti, zapaliti jednu, uz kafu ili društvo, ili onako, uz bleju, opušteno, dok negde lutam sa mislima….
Niko mi nije branio, niko me nije nagovarao da prekinem.
Nisam bila ni bolesna, pa da sam zbog zdravlja morala.

Zašto i kako sam ipak prestala pušiti?

Pre malo više od dve godine od tog događaja, počela sam se družiti sa Access Consciousness® (pristup svesti) metodologijom, koristila Access Bars® tretmane, vodila obuke za Bars praktičare.
Bila sam gladna još i još znanja i osećala nezaustavljivu potrebu za širinom prostora svesnosti, koje Access (kako ga širom sveta skraćeno zovemo) tako obilato daje.

Accessovi osnovni alati služe da “osnaže svakog od nas, da znamo da znamo”. Osnovni alati za to su Barsi i pitanja.

Zanimljiva su ta Access pitanja. Kao da su strele koje su direktno poslate u sam centar nastanka svih blokada, teškoća, učvrsnutih uverenja, prihvaćenih načina gledišta, života po automatizmima okruženja, gde izvrše lagano odlepljivanje odatle, i naprave mesto za drugačije izbore.
Koristila sam ih svakodnevno.

Svaka nova obuka, radionica, druženje, rad sa mentorima, davala su mi nova i nova pitanja koja su me sve više povezivali sa sobom, svojom suštinom, svrhom, misijom, dozvolom da napravim drugačije izbore nego do tada, onakve po mom…..

Kako može (još) bolje od ovoga?

Pitanje koje sam ponavljala za svaku situaciju, i one koje su mi se baš-baš dopadale i za one koje mi se baš-baš nisu dopadale.

Pitanje na koje se nisam trudila da mozgom izmozgam, jer od toga postoji lakši i zabavniji način.

To pitanje me je direktno stavljalo u razne mogućnosti da ne ostanem u tom mestu, već da budem u kretanju, pokretu. Malom, minijaturnom ili ogromnom, kako kad, bitno da nisam zaglavljena i blokirana.

I svaki put mi se pokazivalo koliko sve može biti laganije, zabavnije, brže, udobnije, manje zahtevno, manje zamorno….

Sav život mi dolazi sa lakoćom, radošću i obiljem!

Accessova mantra. Meni dovoljno samo da jednom izgovorim u sebi i već me milina celu oblije. A tek kada je ponavljam desetak puta, pa više puta u toku dana, pa tako svaki dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu?

Ne u grču, već lakoći dopuštanja da vidim, kako to izgleda, kada mi sve dolazi sa lakoćom i radošću i obiljem. Meni je to super zanimljivo i uvek me postavi u radoznalost da saznam.

I kakve sad sve to ima veze sa cigarama i pušenjem?

Evo kakve.
Zadnjih godina, i u našem širem regionu, nije dozvoljeno da se u zatvorenim prostorijama puši. A ja sam tada baš često putovala, što zbog edukacija, što privatno sa svojim partnerom.

Pa mi te zabrane nisu donosivale ni lakoću, ni radost. Trebala sam se izdvajati od ostalih na posebna mesta, i u sred zime sam trebala izaći napolje, sa kafom u ruci da izdimim tu cigaru, a ja oduvek smrznuta….. A tek ono, da sam uvek sedela na kraju stola da bih mogla da duvam na drugu stranu, da ostalima ne smeta…..

I tako…..

Jednog dana sam se probudila da mi je muka u stomaku, pa to jutro nisam pila kafu, niti zapalila cigaretu. Narednih dva-tri dana je bila ista situacija.

Te nedelje sam putovala u Zagred na trodnevnu “Access Body class” edukaciju. I u tom Zagrebu, uveče dok sam hodala do iznajmljenog stana, prošlo mi je kroz glavu stara, dobro poznata, misao

“Uh…sada kada stignem u stan, pa ispušim cigaretu…..”

Već sledećeg momenta se nadovezalo pitanje iz svesti:

“Stvarno to hoćeš?”
I brzinom svetlosti sam čula glas:
“Ne.”
Sledeće pitanje :
“Pa zašto bi onda to radila?”
I odgovor :
“Iz navike.”

I tada moja svesnost, progovori sa uzbuđenjem i radošću :

“Uhhhhh….slatka moja, pa ako je iz navike, onda ćemo promeniti tu naviku. Izbrisaćemo je.”

Na licu mi je zaigrao osmeh lakoće i radosti.

I tako je i bilo. Kada sam stigla u stan, pozvala sam moje koji su ostali u Subotici, pričala sa njima, kasnije čitala, uživala u mogućnostima koje imam, i cigareta mi nije trebala.

Nakon toga, danima je načeta kutija, kupljena prethodni vikend, bila na stolu, ispred mene. Gledala me je, međutim ja sa njom nisam imala nikakve konekcije. Nije me privlačila.

Ni tada, niti ikada posle toga.

Moje telo se promenilo, moje telo nije imalo ni potrebu, ni želju za cigaretom.
Samim tim i moja realnost, jer nisam više imala pritisak, da li je tamo gde idem, dozvoljeno pušenje ili nije.
I nisam se ugojila, jer nisam cigarete zamenila hranom. Zamenila sam ih dobrim osećajem, da sam se oslobodila zavisnosti od nje.

Da li sam to htela? Nisam.

Da li sam znala da će tako biti? Nisam.

Postavljala sam pitanja koja su me vodila u prostor nekih drugih mogućnosti, drugačijih realnosti, tražila sam da svakodnevno imam više lakoće i radosti.

Na moje ogromno iznenađenje, cigarete se u to nisu uklapale. Nisu mi bile ni lakoća, ni radost, već vrlo često, stavljale me u razna ograničenja. A ograničenja se, takođe, više nisu uklapala u moja viđenja svakodnevnog načina života.

I kako može još bolje od toga?
Tražila sam lakoću, radost, obilje i to mi se, između ostalog, i na ovaj način pokazalo.
Nije li to uistinu divno?
Meni jeste.

Tražim i dopustim da mi bude. Nekada na neočekivane načine, no sigurno je, donose i lakoću i radost i obilje. Kada se koriste. Svakodnevno.

Ovo je jedna moja istinita priča o promeni koju su mi donele Access alati i Barsi.

Naučila sam da komuniciram sa svojim telom, da ga pitam, čujem i razumem šta mi govori, šta želi, a šta ne želi.

Pitam se, koje promene tebi mogu doneti ako ih koristiš? Neke, koje ne možeš ni zamisliti da su moguće za tebe, samo su odgovor na tvoja traženja, da u svom životu, imaš više lakoće, radosti i obilja.

Vrlo rado ću te uvesti u taj svet. Izaberi za sebe od mojih ponuđenih usluga (možeš ih videti na sajtu) kako bi najviše volela da to uradim i javi se da dogovorimo detalje.

Ako imaš pitanja, budi slobodna da mi pišeš na danielacukrov@gmail.com

zagrljaj tebi,
Daniela