Napunimo svoje baterije

Napunimo svoje baterije

“Hajde pitaj brzo šta imas, telefon mi je na 13% baterije!“
“Hej, hajde  stavi baterije iz daljinca da se napune, izgleda da su se ispraznile, jedva mogu da prebacujem na drugi kanal!”
“Ova igračka više neće da radi, sigurno se ispraznila baterija, promeni je!”
“Hej, obavezno odvezi auto kod majstora, upalila se lampica za akumulator, treba ga dopuniti  ili možda čak i promeniti!”

I tako dan za danom, svakome od nas dobro poznate situacije, kada baterije menjamo ili dopunjujemo.

Znate li da svaka naša ćelija takođe ima potrebu biti dopunjena? Ako je ostavimo nedopunjenu, trebaće čak i da bude menjana (odstranjena).

Pitam se zaista često, koji je razlog da svoje ćelije toliko zanemarujemo i da im poklanjamo mnogo manje pažnje, nego potrebi, da nam se baterija na mobilnom potpuno ne isprazni. Zato što je očigledano svima dobro poznato, da mobilni sa praznom baterijom ne funkcioniše. A mi ne možemo bez mobilnog. A isto tako, i naše ćelije ne mogu funkcionisati ako su prazne. Bez energije. A možemo li bez svojih ćelija?

Divna, jedra, okrugla, zdrava ćelija je zato takva, jer je puna energije. Koja slobodno protiče kroz nju, što ima kiseonika, što ima u obilju dovoljno hranjivih materija koje slobodno protiču kroz nju. Da li je puno sa njene strane, da to sve traži od nas?

A mi… često ne mislimo ni na njene osnovne potrebe da uopšte i opstane, a kamoli da je još i potpuno jedra i zdrava. Izgovora za to – gomila. Onda jednog momenta, ćelija krene da se izobličuje i smanjuje i menja svoj oblik, u želji da se prilagodi uslovima koje joj dajemo, izduvava se i vrlo je blizu da potpuno nestane. U celom tom procesu, signalizira nam na razne načine na koji ume da komunicira sa nama, da joj je potrebna pomoć za preživljavanje. Bocne nas, žigne nas, ubode nas iznutra, onesvesti nas, zaboli nas, pa nas mnogo zaboli, baci nas u krevet…

Budimo širom otvorenih ruku za potrebe naših ćelija. Obratimo pažnju na njih, jedni bez drugih ne možemo. Niti ona može bez nas i našeg aktivnog učešća, niti mi možemo bez nje.

Kada  odbacimo sve izgovore o svakodnevnoj borbi za svakodnevne životne obaveze, kada odbacimo verovanje da samo mi možemo uraditi sve poslove koje radimo, kada odbacimo gomilu uverenja koja nas toliko ograničavaju u žvotu da nas bukvalno guše, kada promenimo odnos prema sebi i svojim svakodnevnim potrebama koji su nam zaista prioritet – šta onda ostaje?

Onda na kraju ostajemo mi, ostaju naše ćelije, ostaje energija koja zapravo jesmo. A njoj je potrebno, za slobodno kretanje, naš kreativan rad koji nas nadahnjuje i energizuje, potreban joj je osećaj zahvalnosti koji popunjava sve vremenom nastale pukotine, potrebno joj je pružiti kiseonik koji se nalazi u prirodi, u dvorištu, parku, kraj voda, u šumama, na planinama – šetnja u parku ne zahteva finansijska ulaganja (ne znam da li znate, da na tržištu već godinama postoji koncentrovani kiseonik, koji se ukapava u vodu za piće i voda odnosi kiseonik do najsitnijih kapilarčića – zamislite radost ćelija). Ćeliji treba kvalitetan svakodnevni odmor, onoliko sati, koliko je svakome od nas potrebno – nemamo svi kvantitativno istu potrebu – ali kvalitetnu da! Ako ne uspevamo to obezbediti, treba potražiti pomoć (na primer, Access Bars tretman od nekih sat-sat i po vremena, pruža takav kvalitetan relax, da se to oseti i za vreme a i nakon tretmana – raspitajte se). Ćeliji treba i kvalitetna hrana, koja u sebi ima kvalitetne sastojke, koji su našim ćelijama potrebni. Raspitajte se o različitim načinima ishrane koja osnažuje naše ćelije.

Slušajmo muziku koja prija, gledajmo slike koje nam izazivaju milinu, družimo se sa ljudima koji direktno utiču na radovanje naših ćelija, boravimo u prirodi i budimo prirodni što više, jer mi jesmo deo prirode.

Hranimo svoje ćelije svakodnevno, ne dozvolimo da se potpuno isprazne.

Baš kao što svakodnevno dopunjujemo svoje mobilne telefone.

Bez mobilnih telefona ipak možemo.

Bez naših napunjenih ćelija ipak ne možemo.

Ne zaboravi da podeliš ovaj prilog sa prijateljima!
No Comments

Post A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pisamca „SREDOM U PODNE“

Prijavi se na pisamca „Sredom u podne“, koja nisu obična pisma, već pisana sa mnogo ljubavi i pažnje, da te podrže, pokrenu, inspirišu, da te potvrde i da znaš da nikada nisi sama.

U pismu Dobrodošlice čeka te link gde možeš da besplatno preuzmeš za sebe odlomak iz knjige "Čudesna pitanjca"!!

Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.

Uspešno ste se prijavili, hvala!
POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM / JUNK SANDUČE
PREUZMI BESPLATNO
deo iz knjige "Čudesna pitanjca"
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.