Tanka je linija između straha i uzbuđenja

Tanka je linija između straha i uzbuđenja

Sećam se svog straha od prvog poljupca…

Verujem da ga se svi sećamo.

Bez obzira koliko davno beše ili koliko je bilo skoro ili koliko je, baš trenutno taj strah sada važeći.

Jer treba da se dogodi.

Prvi put.

Hmmm…. A možda to zapravo i nije bio strah, nego više kao uzbuđenje?!

Hmmm….

Osećaj gde je svaka ćelijica i te kako živa i aktivna, i gde svaka od njih govori o nečem potpuno novom, ali potpuno divnom, predivnom…

I onda se pojavi neki glasić, koji se takmiči da nadjača ćelijice, govoreći da možda i nije baš sve tako divno i predivno, čak naprotiv. Šta li sve može poći naopako? Eee….

Verujem da znate o čemu pričam.

I taj dijalog koji se žustro odvija, budi u nama taj čudan osećaj.

No, da li je on strah?

Šta ako taj osećaj koji zovemo strah, je zapravo uzbuđenje?

Samo druga reč?

Ali samo to, čini mnogo.

Zato što sama reč strah izaziva osećaj koji koči, zaustavlja, ne daje slobodu, i ne dozvoljava potpuni užitak u situaciji, ne dozvoljava dopuštanje i prepuštanje.

A uzbuđenje?! Već samo kada izgovorimo, deluje lepršavo i skakutavo i daje širinu i slobodu, i ne ograničava i potpuno je široki prostor dopuštanja i prepuštanja.

I pitam se, šta ako je strah izmišljen, i da zapravo kao takav i ne postoji? Ako postoji samo, nešto usađeno u nas, da bi nas zaustavilo u uzbuđujućem uživanju svakodnevnih trenutaka?

Kojih se sve doživljaja odričemo zbog toga što nas je strah?

Kakvih iskustava?

Šta sve ne dopuštamo da budemo, imamo i činimo , zato što nas je strah?

Od čega? Od nepoznatog?

Deca koja još ne znaju da, nešto kao što je strah postoji, oni sa uzbuđenjem prilaze svemu : i igrački i drugaru i penjalici i ljulji i barici i zapravo svemu i svakome?

(Ovo ne znači da decu ne trebamo naučiti da pripaze da ne budu povređena – ukažimo im na to kroz druge osećaje koje imamo, ljubav, poverenje, posvećenost…)

Zamislimo sebe, kako smo uzbuđeni zbog prvog poljupca, zbog prvog radnog dana, zbog porođaja, zbog polaganja ispita, zbog količine novca koji dobijamo, zbog biti sam sa sobom, zbog prikazati se kakvi jesmo, zbog posmatranja kako delujemo na druge…

Čak i osećanje koje se javlja kada nam je život, ili život ljudi oko nas, ugrožen i da se trebamo pobrinuti za opstanak, da li je i to, zaista strah?

Ili je i to uzbuđjenje zbog spašavanja ljudskog života?

Možda je zanimljivo da probamo, kada se u nekoj situaciji pojavi osećanje koje bi nazvali strah, da to nazovemo uzbuđenje.

Da li bi se i šta promenilo?

Tanka je linija između straha i uzbuđenja – a suštinski ogromna i neprocenjiva!

Moguće je da će tebi, dok ovo čitaš, ovo biti potpuno suludo.
No, u meni se pojavilo uzbuđenje – šta može u tebi ovakvo razmišljanje da promeni.
Koje suštinske promene može to doneti u tvoj život?

Tu sam da ti pomognem, da izađeš i iz ovog automatizma – kontaktiraj me da zakažemo termin.
Preuzmi besplatno odlamak iz moje knjige “Čudesna pitanjca”, ako već do sada nisi – videćeš koliko će ti koristiti.
Zaista smo obe dobre u buđenju i podršci da izađeš iz automatiz(a)ma i uđeš u svoju svesnost i kreiraš sebi istinski Život koji voliš.

Zagrljaj za tebe,
Daniela

Ne zaboravi da podeliš ovaj prilog sa prijateljima!
No Comments

Post A Comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Pisamca „SREDOM U PODNE“

Prijavi se na pisamca „Sredom u podne“, koja nisu obična pisma, već pisana sa mnogo ljubavi i pažnje, da te podrže, pokrenu, inspirišu, da te potvrde i da znaš da nikada nisi sama.

U pismu Dobrodošlice čeka te link gde možeš da besplatno preuzmeš za sebe odlomak iz knjige "Čudesna pitanjca"!!

Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.

Uspešno ste se prijavili, hvala!
POSETITE SVOJ INBOX ILI SPAM / JUNK SANDUČE
PREUZMI BESPLATNO
deo iz knjige "Čudesna pitanjca"
Email adrese ne ustupaju se trećim licima ni pod kojim uslovima.