Život kao igralište

04 Mar Život kao igralište

Kako TI doživljavaš promene?

One nisu uvek lagodne, ali nisi jedina koja ih tako vidi. Težimo da se držimo onoga što nam je poznato i mislimo da je svaka promena jednaka bolu.

Na sreću, sve zavisi od toga čemu biramo da poklonimo fokus.

Kako to?

Različite energije, naše i one koje nisu naše, igraju se baš kao i deca.

I oni koji se poznaju i oni koji se nisu poznavali, zajedno su na jednom igralištu – jedan skače, drugi sedi, treći plače, četvrti se svađa, peti se pentra, šesti uzima kanticu sedmom koji je u čudu… Izigraju se, i idu kući.

Sledećeg dana su ponovo na igralištu: nekoga ima, neko više ne dolazi, neko igra drugačiju igricu nego juče, neko istu… Ono što je sigurno, nakon svake igre, na kraju dana, svako je bogatiji za nove doživljaje. I igraće se tako i dalje, na tom ili nekom drugom igralištu, tih ili nekih drugih igara.

Da li je uvek svakome uvek super? Nije. 

Da li je nekome nekada super? Jeste. 

Da li ima povređenih? Ima. 

Da li ima novih drugarstava, ljubavi? Ima. 

Zajedništva? Ima. 

Samoće? Ima. 

Da li ima onih koji pokvare igračke? Ima. 

Da li ima onih kojih čuvaju i popravljaju igračke? Ima. 

Ali i dalje, svaki novi dan, iznova jedva čekaju da se ponovo igraju.

Tako je i bivanje na planeti.

Koliko god se nekada mrštimo i ljutimo, i dalje ne odstupamo od ideje da HOĆEMO I SLEDEĆE JUTRO DA SE PROBUDIMO.

Povežimo ovo sa, na primer, partnerskim odnosom.

Ti i tvoj momak ste isto na igralištu. I raznih se igara igrate. U raznim ulogama, sa različitim iskustvima, različitim zamislima kako bi se igra trebala odvijati. I bude svega. Ipak, i dalje ne odstupate od ideje da se i sutra ponovo nađete na istom igralištu.

Dokle će biti tako? Dok jedno od vas dvoje ne izabere drugog drugara na istom igralištu ili drugo igralište. Jedan će plakati, drugi neće, ili ćete se lepo razići opušteno, jer izigrali ste se dovoljno i želite nove igre. Na novim mestima, sa drugim drugarima.

Ovaj proces nekada ide lepo, lagano, osobe se lepo raziđu, odu svojim kućama, odsele se u druge delove grada ili države ili planete. Nekada ostanu u kontaktu, nekada ne. Nekada su rastanci teži, pa je drugarima potrebno da imaju podršku neke osobe.

Podrška je najčešće potrebna u vidu bezbednog prostora gde je slobodno ponašati se i biti kako odgovara, plakati, smejati se, pričati, ćutati, tuliti, dubiti na glavi, histerisati, …šta god… da bi sve energije koje su se podigle i uskovitlale mogle da se nameste, odu, transformišu u pravcu koji je za određenu osobu najpotrebniji, najkorisniji.  

U tom bezbednom prostoru, nalaze se čudesne stvarčice (alati) koji su nam potrebni da prođemo kroz procese promena. Na primer: afirmacije, meditacije, Access pitanja, priroda, fizička aktivnost, suplementi, cvetne esencije…

Svaki put kada je promena u pitanju, ona znači da će nešto biti drugačije: može biti bolno, stisnuto, pritegnuto, uštinuto, no nakon toga uvek dolazi oslobođenje, radost, polet, prostranstvo, zadovoljstvo i zahvalnost – sebi i svetu koji postoji.

U zavisnosti od toga gde je fokus, na prvom delu ili drugom, zavisi i da li je život raj ili pakao, ili da li nam dolazi raj ili pakao.

Uvek postoje ljudi koji su i u jednom i u drugom taboru.

Ti biraš kojem ćeš se priključiti.

Ako izabereš promenu, ali ti je potrebna podrška, prijavi se da ti sredom u podne stižu moja pisamca puna radosti, koja će te podstaći na razmišljanje.

Piši mi na danielacukrov@gmail.com da se prijaviš za individualne konsultacije ili radionice gde ćeš dobiti pristup jedinstvenim alatima za radosniji život.

Zagrljaj,
Daniela