Početak, trajanje i kraj – čarolija nepoznatog

Možda nije prava letnja tema, a možda baš i jeste. Dođeš, budeš i odeš.

Kada ćeš doći, koliko ćeš biti i kada ćeš otići, ostaje nepoznanica. Verujem da se nikakvim prognozama, planiranjem, dogovaranjem i uklapanjem nijedan od ova tri procesa ne može tačno znati. Ako mene pitate, meni je skroz ok što je tako… Ima onu dozu čarobne, čudesne čarolije nepoznatog…

Sa druge strane, verujem da svi mi biramo sva ova tri procesa – i početak, i trajanje, i kraj. Meni lično to tek zvuči čudesno, čarobno!
Bude mi pomalo žao što toga većina nas nije svesna, ili ne uvek, ili ne sve vreme…

Zašto nas razmišljanje iscrpljuje

Većina ljudi previše razmišlja. Stalno je u nekim mislima, čak i ako prevrću jedno te isto razmišljanje, mnogo sebe daju u to. Valjda zato što se tako čini da su zaposleni, da nešto veliko, moćno i bitno za svet rešavaju.

Ne kažem da se nekada ne rešavaju za čovečanstvo bitne stvari, mislim na ona razmišljanja nas većine sa planete, razumete me, verujem… Tim zdušnim razmišljanjima najčešće izazivaju sažaljenje okoline koja ih zdušno žali. 

Energija žalosti i posledice

U ovom energetskom svetu, svaka energija žalosti dodaje još po paket na sve sirote koji su žaljeni, pa oni onda zaista postaju jadni jer, već od tužnog i punog žalosti energetskog okruženja, zaista ne vide izlaz, ne vide drugačiji izbor. I prođe onaj proces bivanja ovde natovaren sažaljenjima, tugama i sumornim licima sa opuštenim usnama. I kada im to, u određenom momentu, dosadi pa odu, opet pakovanja žalosti. Ubi čoveka preogromna žalost, a onda dobija i nakon svog odlaska još doze toga.

A šta je još sve drugačije moguće?

Kako pronaći unutrašnji mir i mentalni odmor

Umesto silovitog, svakodnevnog, istog, iz petnih žila razmišljanja, gde se vrlo često ne maknemo sa istog mesta, bi li bilo promena kada bismo više bili svesni sebe, svog postojanja i fenomenalne energije čiji smo deo, i dozvolili da nam sa samog izvora životne energije dođu rešenja svih naših razmišljanja?

Kako? Traženjem, postavljanjem pitanja i dopuštanjem da budemo i da nam bude. Na primer: Koji su sve načini da se ova situacija reši? Šta ne vidim, a kada bih video, to bi u potpunosti promenilo situaciju? Čudesno je da se tada pojave takva rešenja do kojih mi ne bismo došli našim načinima razmišljanja.

Trpljenje nije vrlina

Mnogi svoje bivanje ovde provedu u trpnom stanju, i čak su ponosni na to, hvale se. Naviknuti da trpe, izveštili se u tome, pa se i ne štrecaju više. Nije to loše. Nego… šta ako ima i bolje od toga? Šta ako bi biranje da se ne bude u trpnom stanju nego u aktivnom, radosnom stanju takođe bilo ok za njih? Ili, u šta verujem, još bi im se više svidelo. No, nepoznanica im je to, zato mnogi ipak biraju i dalje trpna stanja.

Kako izaći iz trpnog stanja

Kako iz toga? Postajanjem svesni da je to naše svakodnevno bivanje trpno stanje, čak i kad se uz to stalno smešimo, da je to naš izbor da budemo tako, i svesnim odabirom drugačijeg stanja. Drugim putem teško da može, a uz to, ovo je i najjednostavniji način. Reći sebi: Sada stop trpno stanje! Sada biram drugačije! Hajde da vidim kako će mi biti!

Odmor je izbor

Svet neće stati ni ako nikada ne idemo na odmor, niti ako svako malo idemo na odmor – bilo da je to nekoliko minuta, sati, dana, nedelja, meseci ili godina… Pitanje je šta biramo za sebe? Zaslužujemo li odmor ili nam i nije baš potreban (hehe…), pa i ne idemo godinama, decenijama…

Promena izbora donosi promenu života

Gde je granica do koje se vuče i vuče, pa i kada je ručna povučena, a put je uzan, grbav i čvornovat? Dokle, a da sebi ne dodelimo titulu neuspešnog, nedoslednog, neistrajnog? Koje bi promene bile kada bismo sve gledali samo kao jedan izbor, koji se kao takav može i promeniti – uvek kada za nas taj izbor više nije ni radostan, ni udoban, ni izazovan, ni zabavan, ni inspirativan?

Lična priča i poruka

I tako, dođoše mi ova razmišljanja u vreo letnji dan, kada je do mene stigla vest da je jedan od meni dragih ljudi noćas izabrao da ode. Ne mogu reći da me nije zaustavilo u momentu, jer mnogo toga divnog nas vezuje, i zahvalna sam što je bila deo mog života i mog odrastanja i što je ostavila mnogo dublju poruku za mene nego što je možda planirala.

Jedno je sigurno – neću je napakovati paketom sažaljenja i tuge.
Poslaću joj zahvalnost otkucajima svog srca, orošenu suzama… i znam da će osetiti i razumeti…

Život kao čudesan izbor

I kao i sva druga razmišljanja, i ovo su samo neka od mojih razmišljanja na određene teme, protkana ličnim iskustvima i doživljajima. Svaka misao deo je mojih dosadašnjih izbora. Buduća razmišljanja biće na osnovu budućih izbora.

Moje bivanje ovde je čudesno i svakim danom sve čudesnije. I kako može još bolje od toga?